Za DS bi mogla biti zanimljiva matematika DSS-a kada je ta stranka "osvojila" nepoverenje gradjana.
Sa 29%, na 18, pa na 12. Svaki put 30-ak procenata manje.
Kod DS-a je pocetni aranzman sa 42 na 29. Manjak 13%, ili 30-ak% sopstvenih postotaka. Neka se ne pozivaju na ZES, sami insistiraju da je to isto.
Znaci, mogu da se poigravaju jos jedan izborni ciklus, nakon kojeg ce postati nekonstruktivna opozicija, kadrovi ce da gledaju preko tarabe, ili kroz, moci ce demonstrativno da napuste skupstinu, i da naprave skromnu infrastrukturu..da se posakrivaju po agencijama ili opstinskim upravama.
Preporuke:
0
0
2
petak, 12 jun 2009 16:59
Nikola Turajlić
Pisac teksta lamentira nad neuspehom DS u prethodnim lokalnim izborima i kritizira njeno rukovodstvo kao "roditelj ćerku koja se vucara s kojekim", a to sa pozicije člana ili u najmanju ruku njenog simpatizera.
Moram priznati da je to za mene neprijatno iznenadjenje jer sam pisca teksta držao za nezavisnog, kritičkog intelektualca, koji po prirodi stvari ne bi trebao na srpskom političkom spektru videti bilo koju stranku koja zaslužuje "očinsku" brigu.
Dozvoljavam da su moji standardi možda zastareli, ali to je već moj problem.
Preporuke:
0
0
3
petak, 12 jun 2009 20:39
Rodoljub
Mislim da DS polako postaje "veliki LDP", sa svim svojim neprepoznavanjem realnosti, a i još po koječemu. Ok, samo će nešto duže da se raspadaju, u odnosu na "mali LDP".
Inače, podsetio bih DS da: Alimpić i Đurišić nisu nikakva rođena braća, a pogotovo im to nije Đilas.
Pa, onda... nek' se ovi novi TRAJNO odrede prema onim starima, a ne da im Predsednik povremeno najavljuje "tuširanje zatvorskim tušem" na partijskim skupovima.
Dok se ne "prekopa" period pok.Bogdanovića, nema u Beogradu previše poverenja u DS, možda Đilas nešto i uradi, ne znam.
Da i ne spominjem besramnu vladavinu SPO-a, koji je ovde tada UBIO svaku nadu da su drugačiji od komunista 1944.
Naposletku, nek' demokrate pronađu nekoga unutar svojih redova ko je najpametniji, pa nek' taj izlazi pred glasače, jer ovi sa ovakvim pametovanjem samo "utapkavaju preostale plamičke razuma u zemlju", da se izrazim figurativno.
Preporuke:
0
0
4
nedelja, 14 jun 2009 16:50
Jozef K.
Vučinićevi tekstovi sve više navijaju, to je činjenica. Ovaj tekst dosta podseća na jedan tekst drugih autora ("Prolegomena za svaku buduću demokratsku stranku", 2004.).
Zamislite: volim sport, pa iako samo rekreativno, do nedavno sam se intenzivno njime bavio. Naročito basketom. Volim i da pogledam dobru utakmicu. Pa šta je tu čudno?
NISAM NAVIJAČ! Mnoge je to zbunjivalo, naročito kada bismo komentarisali aktuelna sportska događanja. Možda je ova karakterna crta kriva za moju povišenu senzibilnost prema svakom navijanju.
Povodom sporta, iracinalni razlozi za sopstveno navijačko opredeljenje ("tako su romantični", "baš ih volim što su takvi", "ja volim ѕelenu boju", itd.) postali su sasvim društveno prihvatljivi i neupitni, pa tako i samo navijanje.
Hoćemo li navijanje smatrati za prihvatljivo i u političkim analizama. Ako hoćemo, što bismo tu stali?
Lekari ne vole da budemo bolesni, pa kad dođemo kod njih, oni se malo u svojoj analizi prepuste navijanju pa nam daju lakšu dijagnozu. Šta da se radi, vole nas!
Preporuke:
0
0
5
četvrtak, 18 jun 2009 22:24
Planeta
Što se mene tiče, nema ništa protiv da DS nastavi sa dosadašnjom praksom, što se više budu zavlačili u korupciju, autoritarnost i nepotizam, pre ćemo im videti leđa. Ta stranka je odavno propustila priliku da postane demokratska. Nadam se da će im posle sledećeg pada trebati dugo dugo vremena da se ponovo usprave.
.jpg)
Sa 29%, na 18, pa na 12. Svaki put 30-ak procenata manje.
Kod DS-a je pocetni aranzman sa 42 na 29. Manjak 13%, ili 30-ak% sopstvenih postotaka. Neka se ne pozivaju na ZES, sami insistiraju da je to isto.
Znaci, mogu da se poigravaju jos jedan izborni ciklus, nakon kojeg ce postati nekonstruktivna opozicija, kadrovi ce da gledaju preko tarabe, ili kroz, moci ce demonstrativno da napuste skupstinu, i da naprave skromnu infrastrukturu..da se posakrivaju po agencijama ili opstinskim upravama.
Moram priznati da je to za mene neprijatno iznenadjenje jer sam pisca teksta držao za nezavisnog, kritičkog intelektualca, koji po prirodi stvari ne bi trebao na srpskom političkom spektru videti bilo koju stranku koja zaslužuje "očinsku" brigu.
Dozvoljavam da su moji standardi možda zastareli, ali to je već moj problem.
Inače, podsetio bih DS da: Alimpić i Đurišić nisu nikakva rođena braća, a pogotovo im to nije Đilas.
Pa, onda... nek' se ovi novi TRAJNO odrede prema onim starima, a ne da im Predsednik povremeno najavljuje "tuširanje zatvorskim tušem" na partijskim skupovima.
Dok se ne "prekopa" period pok.Bogdanovića, nema u Beogradu previše poverenja u DS, možda Đilas nešto i uradi, ne znam.
Da i ne spominjem besramnu vladavinu SPO-a, koji je ovde tada UBIO svaku nadu da su drugačiji od komunista 1944.
Naposletku, nek' demokrate pronađu nekoga unutar svojih redova ko je najpametniji, pa nek' taj izlazi pred glasače, jer ovi sa ovakvim pametovanjem samo "utapkavaju preostale plamičke razuma u zemlju", da se izrazim figurativno.
Zamislite: volim sport, pa iako samo rekreativno, do nedavno sam se intenzivno njime bavio. Naročito basketom. Volim i da pogledam dobru utakmicu. Pa šta je tu čudno?
NISAM NAVIJAČ! Mnoge je to zbunjivalo, naročito kada bismo komentarisali aktuelna sportska događanja. Možda je ova karakterna crta kriva za moju povišenu senzibilnost prema svakom navijanju.
Povodom sporta, iracinalni razlozi za sopstveno navijačko opredeljenje ("tako su romantični", "baš ih volim što su takvi", "ja volim ѕelenu boju", itd.) postali su sasvim društveno prihvatljivi i neupitni, pa tako i samo navijanje.
Hoćemo li navijanje smatrati za prihvatljivo i u političkim analizama. Ako hoćemo, što bismo tu stali?
Lekari ne vole da budemo bolesni, pa kad dođemo kod njih, oni se malo u svojoj analizi prepuste navijanju pa nam daju lakšu dijagnozu. Šta da se radi, vole nas!